Devijacija nosnog septuma - devijacija nosne pregrade
Veliki broj ljudi se suočava sa ovim problemom, a pošto sam i ja bio jedan od njih, rešio sam da svoje iskustvo podelim sa svima kojima je to bitno, i koji bi želeli da se malo više informišu o ovoj temi, o tome šta je devijacija nosne pregrade, i kako da reše problem.
Deformacija nosne pregrade je poremećaj položaja pregrade koja deli nosnu šupljinu na dva dela. Životinje i deca normalno imaju ravnu nosnu pregradu, međutim vrlo je mali broj odraslih sa pravilnom nosnom pregradom. Naime, sa godinama nastaje manja ili veća deformacija kao normalna pojava. Tačan uzrok ovoj pojavi nije poznat, ali postoji čitav niz hipoteza koje pokušavaju da razjasne nastajanje ovog deformiteta.[1] Deformiteti nosne pregrade mogu biti na hrskavičavom i kostnom delu pregrade i najčešće su kombinovani. Najizrazitija iskrivljenja su u prednjem delu, kada je kriva kvadratna hrskavica i tada se radi o subluksaciji (delimično iščašenje) septuma. Velike respiracijske smetnje pričinjava i prisutvo jednostrano iskrivljene baze kvadratne hrskavice, pogotovo ako je pri tome došlo do srastanja toga dela sa donjom nosnom školjkom.
Podela: izvor wikipedia.org
Deformacija se može podeliti prema vremenu nastanka i obliku.
Prema vremenu nastanka može biti urođena ili stečena. Stečena može nastati vrlo rano, čak tokom prve dve godine života, kada dete uči da hoda, pa može da se povredi usled pada. Može se deformisati i tokom porođaja zbog prolaska bebe kroz uzani kanal. S obzirom da je jedini simptom blago krvarenje, ne mora da se uoči odmah. Osim zbog povreda, stečena deformacija može nastati i zbog bolesti, ali je to ređi slučaj.
Prema obliku, pregrada je najčešće deformisana u obliku latiničkog slova S, a česte su deformacije u obliku grebena, trna, neravnine i zadebljanja.
Klinička slika: izvor wikipedia.org
Mala odstupanja od medijalne linije ili manje bodlje i grebeni ne čine funkcijske smetnje i otkrivaju se slučajno. Klinički značajnom devijacijom se smatra samo ona koja remeti normalnu respiraciju ili uzrokuje druge smetnje. Uz deformaciju nosnog septuma se često javlja i kompenzacijska hipertrofija sluznice septuma i nosnih školjki, pa se često manifestuje kao zapušenost nosa, glavobolja, poremećaj čula mirisa, ređe krvarenje. Često je vodeći simptom oslabljen sluh sa šumom u ušima, a detaljan pregled otkriva smetnje u aerizaciji srednjeg uva.[2] Deformacija može dovesti i do posledica kao što su hronične upale sinusa, ali i stalne upale i sekreciju sluzi zbog nepravilnog protoka vazduha u nosu, što iritira nosnu sluzokožu. Bolesnici često dišu na usta, što kroz nekoliko godina može dovesti do hroničnog bronhitisa, a i teže će se sanirati infekcije disajnih puteva. Međutim, isto je tako moguće da deformacija, bez obzira koliko izražena, ne uzrokuje nikakve simptome, posebno ako je nastala rano u detinjstvu pa se organizam vremenom prilagodio.
Šta sam ja uradio po ovom pitanju?
E sada, ovaj blog sam napravio jer mnogo ljudi ima ovaj problem, a među kojima sam bio i ja, i usled čega često pate od upale sinusa, česte sekrecije iz nosa, otežanog disanja na nos (često i nemogućnost disanja na nos), učestala kijavica, i razmišljaju kako izgleda operacija nosa, u kojoj se rešava problem devijacije nosne pregrade. Napisaću vam način na koji sam ja rešio ovaj problem, a koji sam opisao u komentaru na jednom drugom blogu čija je tema takođe operacija nosa ovakve vrste.
Od kada znam za sebe imao sam devijaciju nosa, odnosno devijaciju septuma nosa, tako da nisam mogao da dišem kroz levu nozdrvu, sto se manifestovalo mnogobrojnim problemima - česta sekrecija iz nosa, upala sinusa...ali najviše što mi je smetalo, i zbog čega sam i otišao na operaciju je česta kijavica koja me je u poslednje vreme izludjivala, jer kada počnem da kijem to bi bilo po 10-15 puta za redom, pa posle 3-4 minuta opet, pa pojačana sekrecija i tako svaki put kada dodje hladno vreme...da popizdiš načisto...i naravno upala sinusa.
I tako odem prvo do lekara opšte prakse koji mi je dao uput za pregled lekara specijaliste, zatim do ORL specijaliste u Kikindi koji je vizuelno uvideo problem i jasno uočio devijaciju nosne pregrade u donjem delu, ali je tražio i RTG snimak da bi video tačno šta sve nije uredu. Nakon uobičajenih ispitivanja - krv, bris, urin zakazana je operacija...
Inače na ovom linku se možete informisati koje sve zahvate rade na ORL odeljenju u Kikindskoj bolnici: Opšta bolnica Kikinda
Prvi dan prijem (naravno sa uputom za stacionarno lečenje), zatim ponovni pregled u ORL ambulanti nakon čega sledi pregled kod anesteziologa gde vam rade EKG (snimanje rada srca), podaci o alergijama, ranijim zahvatima, merenje težine, visine...
Nakon toga prijem na odelenje ORL-a, a operacija je narednog dana, uz napomenu da nakon 22:00 nesmete ništa ni piti ni jesti, naravno ni jutro uoči same operacije nosa.
Priprema za operaciju je bila odmah nakon vizite, a sama priprema i operacija devijacije se vrše u operacionom bloku bolnice koji se nalazi pored ORL odelenja.
Pošto se operacija devijacije nosnog septuma radi u opštoj anesteziji dolazi do ,,prekida filma,, od oko 08:30 do 10:10.
Operisao me je dr Zoltan Antal dugogodišnji specijalista ORL-a u Kikindskoj bolnici, i tom prilikom je zapravo ,,sredio,, dve devijacije - jedna devijacija je bila ona koja mi je baš smetala u donjem delu nosa, a druga je bila takva da je nosna pregrada skoro celom dužinom bila kriva, što je on tom prilikom takodje odradio.
Operacija nosa je bila, kao što sam već napomenuo, u opštoj anesteziji tako da tu nema čega da se setite, pošto čvrsto pajkite dok doktor radi...
Bolova nikakvih nisam imao nakon operacije, mada su medicinske sestre cesto dolazile i pitale da li imam bolove, i ukoliko se pojave da im kažem da bi mi dali nešto protiv tih bolova, jedino je bilo malo neprijatnosti prilikom jela i pijenja vode, jer je nos zapušen tamponima, i sekrecije koja mi je zbog zapušenog nosa odlazila u grlo pa sam morao često da ispljunem...
Narednog dana jedino što mi je smetalo je sekrecija koja se slivala u grlo, tako da sam ceo dan pljuvao, ali kao što sam već rekao, nikakvog bola nije bilo, nos je malo otečen,ali ništa strašno.
Prva fotografija oko pola sata nakon operacije
Nakon nekog vremena potrebno je zamenuti napunjenu ,,praćkicu,, a kako prolazi vreme sve je ređe treba menjati. Do večeri su mi zamenuli 3-4 puta, dok sutradan je bilo potrebe samo za dve zamene.
Pošto traka za lepljenje nije baš ulivala poverenje malo su improvizovali,
bitna je funkcionalnost :)
Minut nakon vađenja tampona
Nos je još uvek otečen, ali već sutradan je splasnuo.
Sada se osećam kao drugi čovek, normalno dišem na nos, nema više kijavice, nema zapušenog nosa, upala sinusa je prošlost, a pošto je ispravljena i devijacija septuma po dužini, sada mi je nos prav, dok se ranije primećivalo blago zakrivljenje.
Jednostavno, sada živim drugi život...
Ovako to sada izgleda:
Ovaj blog sam napisao upravo zbog onih koji imaju isti problem, pa su, naravno kao i ja informacije potražili prvo na internetu, i interesuje ih iskustvo onih koji su odradili operaciju nosa ovakve vrste.
Svakako preporučujem svima koji imaju isti problem, jer tek sada zapravo vidim šta sam propuštao u životu, jer pored rešenih problema, sada malo bolje osetim miris a takođe i ukus a o disanju da i ne govorim.
